Hibridni automobil – odgovori na glavna pitanja

hibridni automobil
Hibridni automobil

Hibrid može da se kreće samo na benzin, samo na struju ili istovremeno na benzin i na struju.

Postoje hibridi koji nemaju mogućnost da se kreću samo na struju, već njihov elektromotor može isključivo da pomaže klasičnom motoru pri kretanju.

Da li su hibridi komplikovaniji za vožnju od običnih automobila?

Nisu. Zbog automatskog menjača su čak jednostavniji za vožnju od automobila sa manuelnim menjačem.

Vozač ne mora da brine o tome kada će koji pogon da se koristi, koliko je napunjena baterija i slično. Hibrid se vozi kao bilo koji drugi auto sa automatskim menjačem. Kompjuter sam odlučuje kada će da koristi elektromotor, kada benzinski motor, a kada oba zajedno.

Neki automobili imaju mogućnost biranja moda vožnje, kao npr. ekonomični, komforni ili sportski, slično kao kod klasičnih automobila, pa u zavisnosti od toga takođe može da varira potrošnja.

Da li svi hibridi imaju automatski menjač?

Skoro svi hibridi imaju automatski menjač, uz retke izuzetke. Uglavnom, ako kupujete hibrida, slobodno računajte da ima automatski menjač.

Jednostavno, automatski menjač kod savremenih hibrida omogućava da se na najbolji način iskoristi kombinacija klasičnog i elektromotora. Neki hibridi, kao npr. Prius, uopšte nemaju uobičajeni automatski menjač (klasičan, CVT ili sa dvostrukim kvačilom), već elektromehanički prenosni sistem koji ima višestruku ulogu, ali vozač će teško primetiti razliku, pa nema ni potrebe da razmišlja o tome – jednostavno se ponaša kao da vozi klasičan automatik.

Što se tiče hibrida sa manuelnim menjačem, jedan od primera je Honda Insight prve generacije, ali ovaj auto nije mogao da se kreće samo na struju, već je elektromotor pomagao klasičnom motoru. Inače, Insight prve generacije mogao je da se kupi i sa automatskim menjačem.

Koliko benzina hibrid troši?

Recimo da prosečan hibrid troši oko 5 litara benzina na 100 pređenih kilometara. Naravno da u zavisnosti od modela, uslova i načina vožnje potrošnja može da padne i na 3 litra, a može da skoči i na 7-8 litara. Npr. Toyota Prius treće generacije troši u gradskoj vožnji 4—5 litara sa uključenom klimom, bar kako kažu brojni vlasnici.

Moramo da imamo u vidu da nemaju svi hibridi:

  • Isti tip baterije
  • Isti kapacitet baterije
  • Isti način i efikasnost punjenja
  • Isti benzinski (ili dizel) motor
  • Isti menjač
  • Istu masu
  • Iste dimenzije točkova (da, veći točkovi mogu osetno utiču na potrošnju)

Dakle, kada kupujete hibrida, ne očekujte da ono što ste pročitali u nekom časopisu o jednom automobilu važi i za hibrid neke druge marke. Za hibride važe slična pravila kao i za standardne automobile – potrošnja u zaista velikoj meri zavisi od uslova u kojima se vozi i stila vožnje.

Treba naglasiti i da hibridi prednost svog kombinovanog pogona najbolje pokazuju u gradskim uslovima, zato što na otvorenom putu praktično funkcionišu kao klasični automobili, odnosno električni pogon se (uglavnom) ne uključuje.

Tako postoje modeli kod kojih je fabrički deklarisana potrošnja veća na otvorenom putu nego u gradskom saobraćaju, što se potvrđuje i u realnim uslovima. Zato u praksi nailazimo na različite slučajeve, od onih koji su razočarani potrošnjom, do onih koji su oduševljeni.

Ako vozite oštro i mnogo vozite na otvorenom putu, hibrid verovatno nije najbolje rešenje za vas.

Kako se hibrid ponaša u vožnji?

Uglavnom ovako: stojite na semaforu i motor je ugašen; pali se zeleno, dajete gas i auto kreće samo na struju. U jednom trenutku kompjuter odlučuje da prebaci pogon sa električnog na  benzinski motor.

Kada će se to desiti zavisi od brojnih faktora. Možda kada dostignete određenu brzinu, možda kada pređete određeni put, a možda će se benzinac startovati odmah po polasku ukoliko vozač oštrije pritisne papučicu gasa pa kompjuter odluči da je neophodno da oba motora „poteraju“ auto zajedno.

Velika prednost elektromotora je u tome što svoj maksimalan obrtni moment razvija praktično odmah, što znači da mnogo lakše pokreće automobil iz stanja mirovanja, a zatim u priču uskače i benzinski motor.

I kada stojite u mestu, kompjuter odlučuje da li će benzinski motor biti ugašen ili upaljen u zavisnosti od napunjenosti baterije, kao i od broja uključenih potrošača i energije neophodne za njihovo funkcionisanje.

Da li postoje dizel hibridi?

Da, ima ih kod više proizvođača. Način rada je isti kao kod benzinskih hibrida.

Hibridi sa pogonom na svim točkovima

Ovo je komplikovana tema, pošto su proizvođači ovu problematiku rešili na razne načine. Na primer, uzmimo kao primer Toyotu RAV4 Hybrid.

On napred ima klasičnu hibridnu kombinaciju običnog i elektromotora (kao npr. Prius), tako da se vozi kao klasičan hibrid sa prednjim pogonom. Međutim, pozadi ima još jedan elektromotor koji pokreće samo zadnje točkove.

Tako u slučaju kad dođe do proklizavanja, zaglavljivanja i slično – automatski će se aktivirati i zadnji pogon.

Koliko hibrid može da se vozi samo na struju?

Zavisi od modela do modela, ali i od uslova vožnje, tempa/stila i brzine vožnje, uključenih potrošača (klima, grejanje)…  Nije u pitanju samo kapacitet baterije – treba imati u vidu da baterija nije uvek napunjena do kraja.

Hibridi po nepisanom pravilu imaju regenerativno kočenje, odnosno sistem za rekuperaciju energije, koji puni baterije kada kočite – umesto da koristi standarne kočnice, ovaj sistem usporava automobil uz pomoć generatora električne energije, „glumeći“ motorno kočenje kao kod klasičnih automobila i istovremeno puneći baterije.

Kompjuter određuje u kojim situacijama i koliko će se koristiti regenerativno kočenje kako ne bi došlo do ugrožavanja bezbednosti. Inače, ovaj „trik“ ne koriste samo hibridi, već i brojni obični automobili.

Koliki je životni vek baterija u hibridu?

Ne postoji univerzalan odgovor. Životni vek baterije zavisi od raznih faktora.

Stoga morate da istražite sami u zavisnosti od toga da li kupujete nov ili polovan hibrid, koji je proizvođač i model (i generacija) u pitanju, koja vrsta baterije, koliko je kilometara prešao…

Idite na zvaničan sajt proizvođača i vidite koliku garanciju daje i koji su prateći uslovi.

Na primer, Hyundai daje garanciju od 8 godina ili 160.000 kilometara. Toyota daje garanciju od 5 godina bez ograničenja kilometraže na sve hibridne sklopove, uključujući bateriju. Garanciju je moguće produžiti do 10 godina uz ograničenje od 15.000 km godišnje ukoliko jednom godišnje obavite proveru hibridnog sistema i baterije u ovlašćenom servisu.

Ako planirate da uzmete starijeg hibrida, naći ćete dosta informacija na forumima. U tom slučaju se raspitajte i koliko košta kupovina nove baterije.

Međutim, ponekad baterije ne moraju da se menjaju kao celina, već mogu da se zamene pojedine ćelije, što je mnogo jeftinije. Naravno, cena ovakvih intervencija, bez obzira da li je u pitanju zamena kompletne baterije ili pojedinih ćelija zavisi od zemlje u kojoj se nalazite.

 U Evropi postoje firme koje „sređuju“ stare baterije za hibride, tako da mogu one da se ugrade umesto nove. Inače, dosadašnja iskustva vlasnika Toyote Prius prvih generacija pokazala su da su baterije vrlo izdržljive i pouzdane, ali tu govorimo o NiCd i NiMh baterijama, dok većina drugih proizvođača koristi litijum jonske. Svaka vrsta baterija ima svoje prednosti i mane, pa se ne može uopšteno reći koje su bolje za hibridni automobil.

Naravno, baterija ne mora skroz da „crkne“ da bi počela da pravi probleme. Može jednostavno da joj opadne kapacitet i da postepeno potrošnja goriva postaje sve veća i veća.

Suviše komplikovani za održavanje i popravljanje?

Ovo je jedna od najvećih briga potencijalnih vlasnika: sve je to previše komplikovano, kvariće se, popravka će biti ekstremno skupa, nema majstora za njih, nema delova…

Generalno, ovo je opravdana briga, pošto kod hibrida nije drugačiji samo pogonski sistem, tj. klasičan motor i elektromotor sa menjačem ili sistemom koji „glumi“ menjač, već razlike postoje i kod brojnih drugih sistema. Stoga će mnogi kupci polovnih hibrida biti „osuđeni“ na ovlašćene servise, gde im se cene verovatno neće svideti.

Redovno održavanje generalno nije skuplje ili komplikovanije. Što se tiče električnog dela pogona, tu praktično nema nikakvog redovnog održavanja, a što se tiče klasičnog motora i drugih delova automobila, sve je isto kao kod klasičnog automobila.

Za iole ozbiljnije popravke i intervencije potreban je poseban alat i softver, pri čemu serviser mora da zna šta radi, inače može lako da napravi opasnu havariju.

Stoga savetujemo da se pre kupovine dobro informišete o tome gde ćete moći da popravljate svoj budući hibridni auto, kakva je situacija sa delovima (dostupnost i cene) i kakva je generalno pouzdanost modela za koji se interesujete.

Uzmimo kao primer Prius. Prema gotovo svim istraživanjima i praktičnim iskustvima vlasnika, Prius se pokazao izuzetno pouzdanim kroz sve generacije, bez obzira da li govorimo o kompletnom vozilu ili njegovom hibridnom pogonu, uključujući bateriju i druge komponente koje su vezane direktno za ovaj sistem.

Za Prius imamo najviše podataka, pošto njegova prodaja bukvalno nadmašuje sve ostale hibride zajedno na globalnom nivou. Što se tiče ostalih hibrida, naročito novijih, pokušajte da prikupite što više podataka, mada to nije baš lako. Konstantno se unapređuju i koriste novije baterije, prenosni sistemi, kombinacije pogona, hibridni pogon se ugrađuje u sve više modela…

Koji hibrid donosi najveću finansijsku uštedu?

Trenutno – onaj koji troši najmanje goriva.

A od 2020. godine toj uštedi treba dodati i ukidanje poreza, od čega će najviše koristi imati oni sa motorom od preko 2.0 litra. To su npr. VW Touareg (3.000 ccm), Lexus RX 400 Hybrid (3.300 ccm), Toyota Camry Hybrid (2.500 ccm), Toyota RAV 4 Hybrid (2.500 ccm)…

Ne oslanjajte se na tekstove u stranim medijima, pošto je kod njih situacija potpuno drugačija – od zemlje do zemlje i od grada do grada razlikuju se povlastice koje imaju hibridi.

Tu su subvencije prilikom kupovine (suludo visoke sa gledišta građanina Srbije), jeftinija registracija, besplatan ulazak u delove grada gde se to plaća, besplatno punjenje za plug-in hibride, dozvoljena vožnja žutom trakom, besplatan parking (što im masovno otimaju električna vozila)…

Situacija je šarolika i konstantno se menja, pošto je na ulicama sve više hibridnih i električnih automobila, pa se neke povlastice već i ukidaju.

Dakle – napravite procenu prosečne potrošnje i troškova registracije hibrida koji biste kupili, a zatim uporedite to sa istim troškovima koje biste imali sa nekim sličnim automobilom. Naravno, treba uzeti u obzir i nabavnu cenu.

Upišete sve podatke kao da je reč o standardnom vozilu. Dobićete ukupnu cenu registracije, kao i tabelu u kojoj su navedene pojedinačne stavke, među kojima je i porez na upotrebu. Izbacite njega iz ukupne cene i to je to (otprilike).

Naravno, krajnja cena u praksi zavisi i od drugih faktora, kao što su cena tehničkog pregleda, provizije za uplatnice, usluge agencije…

Šta su to plug-in hibridi?

Ne razlikuju se mnogo od klasičnih hibrida – imaju veće baterije i mogućnost punjenja priključivanjem na kućnu utičnicu ili punjač, kao kod čisto električnih automobila.

Zahvaljujući bateriji većeg kapaciteta mogu duže da se voze samo na struju. Određeni modeli mogu da pređu i do 50-60 km sa jednim punjenjem, što znači da neki vlasnici praktično mogu da ih koriste kao pravi električni automobil, bez potrebe da se benzinski motor uopšte pali.

Tako vlasnik ima najbolje od oba „sveta“ – može svakodnevno da ga koristi kao električni auto i to bez straha da će mu se isprazniti baterija, a može slobodno na duža putovanja ne razmišljajući o tome gde će puniti bateriju.

Tu su i mane, među kojima su znatno viša cena, veća težina i manji prtljažnik.

Na primer, kada je u pitanju Toyota Prius 4. generacije, plug-in verzija ima za 80 kg težu bateriju (ukupno 120 kg), kapaciteta 8,8 kWh u odnosu na onu kod običnog Priusa čija baterija ima kapacitet od 1,31 kWh.

Zbog veće baterije ima prtljažnik od 360 litara (standardni Prius ima 501 litar), teži je za oko 150 kg i duži za 10-ak centimetara.

Punjenje baterije na kućnoj utičnici traje oko 2 sata i 20 minuta. Fabrika deklariše da na struju može da se pređe do 50 km, mada je u realnim uslovima to obično oko 40 km. Maksimalna brzina na struju je 135 km/h, ali u tom slučaju ne računajte da će baterija dugo da potraje.

Podrazumeva se da sve prednosti plug-in hibrida padaju u vodu ako nemate gde da ga punite.

Šta je to tzv. „mild“ hibrid?

„Mild“ hibridi imaju mnogo slabiji elektromotor i manje baterije u odnosu na klasične hibride, pa nemaju mogućnost da se kreću isključivo na struju. Kod nekih električni pogon pomaže klasičnom motoru samo prilikom ubrzavanja.

Takođe energiju svojih baterija koriste na razne načine da pomognu smanjenju potrošnje goriva – od lakšeg startovanja benzinskog motora kada ga start-stop sistem ugasi na semaforu, do napajanja raznih uređaja dok je ugašen, što mu dozvoljava da bude ugašen duže od klasičnog automobila sa start-stop sistemom.

Međutim, situacija je mnogo komplikovanija, pošto njihove baterije mogu da napajaju razne uređaje i sisteme i dok motor radi. Ima ih mnogo vrsta, u zavisnosti od proizvođača do proizvođača. Kako stvari stoje – biće još raznovrsniji i prisutniji među novim modelima.

Da li hibridi mogu da vuku prikolicu?

Nekada je sa hibridima i prikolicama bilo problema, ali danas mnogi hibridi mogu da vuku prikolicu. Jedan od primera je Toyota RAV4 Hybrid koji može da vuče prikolicu mase do 1.650 kg.

Da li su hibridi spori i tromi?

Kod nas su hibridi i dalje „egzotika“, pa nisu ni stigle da se razviju neke predrasude, ali u drugim zemljama je ranije vladalo mišljenje da su hibridni automobili generalno spori i dosadni.

Međutim, danas imamo hibride sa izuzetno snažnim benzinskim motorom kojem pomaže takođe snažan elektromotor, pa mogu da imaju fantastična ubrzanja i međuubrzanja.

Sve zavisi od toga šta je proizvođač želeo da napravi. Stoga na ovom polju više nema nikakvih pravila.

Svaki auto sa elektromotorom koji pomaže pri kretanju naziva se hibridom, bez obzira na to koliko se proizvođač fokusirao na smanjenje potrošnje, a koliko na unapređenje performansi.

Tu su hibridi među markama kao što su Porsche i BMW, sa ubrzanjem do 100 km/h koje bi zadovoljilo gotovo svakog ljubitelja sportske vožnje. Retki su proizvođači luksuznih i sportskih automobila bez ponude hibrida sa impresivnim performansama.

Novi hibridi na našem tržištu (u zvaničnoj prodaji)

Nismo napravili listu hibrida koji se prodaju kod nas, pošto je situacija relativno komplikovana. Neki su dostupni, ali mora posebno da se traži cena i posebno da se poručuju, drugi bi trebalo da stignu kod nas, ali se ne zna kada, dok su treći negde između.

Pritom, ako čitate ovaj tekst npr. 6 meseci od njegovog objavljivanja, situacija može da bude drastično drugačija od onoga što bismo sada napisali – kako po pitanju cena, tako i po pitanju dostupnosti automobila.

Ali evo nekih koji mogu da budu zanimljivi, i koji su generalno najpopularniji u drugim zemljama:

  • Honda CR-V Hybrid 2WD – 36.590 evra
  • Toyota Corolla 1.8 Hybrid hečbek – 23.200 evra
  • Toyota Corolla 2.0 Hybrid Dynamic Force hečbek – 27.200 evra
  • Toyota Yaris Hybrid – 19.150 evra
  • Toyota Camry Hybrid – 32.900 evra
  • Toyota Prius – 29.000 evra
  • Toyota Plug-In Prius – 39.200 evra
  • Toyota RAV4 Hybrid – 34.500

Napomena – sve navedene cene su preuzete iz cenovnika na sajtu prodajnih salona početkom novembra 2019. godine.

Koliko stari polovni hibridi mogu da se kupe?

Može se reći da su počeci hibrida krajem 90-ih godina kada su stigli Toyota Prius i Honda Insight. Honda je prošla nezapaženo na tržištu dok je Prius doživeo neverovatnu svetsku popularnost.

Prva generacija Priusa stigla je 1997. godine (1.5-litarski motor, NiCd baterija), druga 2004. (1.5-litarski motor, NiMh baterija), treća 2010. (1.8-litarski motor, NiMh baterija), četvrta generacija 2016. godine.

Uglavnom, na domaćim oglasima mogu da se nađu Priusi iz 2005. godine po ceni od oko 4.500 evra.

Kupovina polovnog hibrida

Trebalo bi da ga proverite isto kao i svaki drugi auto što se tiče svih uobičajenih elemenata, ali bi trebalo i posebnu pažnju obratiti na hibridni pogon, odnosno videti kako se ponaša u vožnji.

Nije na odmet odvesti auto u ovlašćeni servis da se proveri u kakvom je stanju baterija. Uostalom, zbog te baterije bukvalno i kupujete hibrida…

Manji prtljažnik zbog baterija

Baterije zauzimaju prostor, ali koliko će ga zauzeti i koliko će ga ostati opet zavisi od brojnih faktora, pa ni ovde ne možemo da generalizujemo i kažemo da hibridi imaju manji gepek od klasičnih automobila sličnih dimenzija.

To zavisi od odluke proizvođača:

  • koju vrstu baterija će koristiti
  • koji kapacitet želi
  • gde će da smesti baterije
  • koliko je spreman da žrtvuje stil (dizajn) automobila kako bi obezbedio pristojan prtljažnik
  • itd.

Zaključak – isplativnost kupovine hibrida

Isplativost kupovine hibrida zavisi u velikoj meri i od zemlje u kojoj živite zato što se u mnogim zemljama dobijaju razne subvencije i povlastice.

Kod nas za sada nema nikakvih povlastica, ali se najavljuje da od sledeće godine hibridi neće plaćati porez na upotrebu koji se plaća svake godine prilikom registracije.

Stoga se ne oslanjajte na to koji je hibrid najpopularniji u nekoj drugoj zemlji. To što je neki automobil najprodavaniji u drugim zemljama možda jednostavno znači da zbog određenih subvencija predstavlja finansijski najisplativiju opciju, a ne da je i generalno najbolji.

Takođe dobro i detaljno uporedite realnu potrošnju i uzmite u obzir uslove u kojima uglavnom vozite i vaš stil vožnje.

Foto: Pixabay.com

Autor: Dragan Romčević  

Preuzeto sa: www.polovniautomobili.com


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

PPM auto